Први степен учења заната је била шегртска служба. Најчешће су занат изучавала деца из сеоских породица и синови мајстора који су желели да наставе занат својих очева. Након одслуженог шегртског стажа, мајстор је шегрту давао уверење о владању, стручној спреми и времену проведеном на раду. Да би прешли у калфени ред шегрти су полагали калфенски испит.

Ради заштите својих интереса и регулисања права и обавеза, занатлије су некада биле организоване у посебна удружења - еснафе. Турско уређење је имало велики утицај и на формирање еснафа у Србији у првим деценијама XIX века. Еснафи тада нису имали писаних правила, већ су се поштовали наслеђени еснафски обичаји. Многа еснафска питања и проблеме решавао је сам кнез Милош коме су се тим поводом занатлије обраћали.

Ћилимарство припада ткачком занату, али се због значаја овог производа у Србији сматра као посебан занат. Ћилим је вунена тканина с кудељном, памучном или вуненом основом, израђен најчешће у глаткој техници клечања. Традиција ове делатности вуче корене вероватно још из Старе Персије.

Позивамо Вас да присуствујете промоцији публикације „Стари занати у Србији“ која представља прву фазу у реализацији пројекта „Подршка очувању и унапређењу старих заната у Републици Србији“.

Публикација је продукт јединствене сарадње Министарства трговивине и услуга Републике Србије и Етнографског музеја у Београду и нуди осврт на особености најзаступљенијих заната у Србији, као и на тенденције њиховог очувања у савременом свету модерних технологија и медија.